Međuljudski odnosi
Socijalni odnosi su među najvažnijim faktorima koji utiču na mentalno zdravlje. Neki od nas nepogrešivo pogrešno biraju partnere, nikako ne uspevaju da očuvaju prijateljstvo ili vezu ili imaju problema da steknu prijatelje. Usamljenost je jedan od najsnažnijih faktora rizika koji doprinose razvoju srčanih bolesti, demencije i brojnih mentalnih teškoća.
Razlozi za to mogu biti različiti. Mogu ležati u našoj nesigurnosti, zbog čega imamo teškoće da se bliže povežemo sa drugim ljudima, ili baš naprotiv, plašeći se da ih ne izgubimo, previše ih „stežemo i pritiskamo” i tako ih nesvesno teramo od sebe.
Kroz razvoj samopouzdanja, samostalnosti i self-diferencijacije, jačamo i sigurnost u odnosima sa drugim osobama, koja utiče i na njih. U kombinaciji sa razvojem socijalnih veština, koje unapređuju našu komunikaciju, rešavanje neslaganja, predstavljanje sebe u pozitivnom svetlu, negovanje odnosa sa drugima… možemo da gradimo prijateljstva i partnerstva i kroz njih oblikujemo život kakav želimo, jer nijedan čovek nije ostrvo.
Pitanja i odgovori
Kako da postanem otvoreniji?
Nisu svi ljudi jednako otvoreni i ne moraju svi imati širok krug prijatelja. Ipak, svi imamo potrebu za bliskošću i pozitivnom međuljudskom interakcijom. Osobe koje su suviše zatvorene to često čine iz nesigurnosti ili straha — posledica negativnih iskustava, modela afektivnog vezivanja ili uverenja o tome kako nas drugi doživljavaju. Često mislimo da smo drugima odbojni, iako to ne odgovara stvarnosti. Na terapiji proveravamo i razotkrivamo ova uverenja i menjamo sliku o sebi. Uz podršku terapeuta, klijent polako izlazi iz komforne zone, stiče nove socijalne veštine i gradi samopouzdanje u odnosima sa drugima.
Zašto se stalno svađam sa drugima?
Osobe koje često ulaze u svađe to obično čine iz nesigurnosti i osećanja ugroženosti. Njihov agresivni nastup je zapravo defanziva — stalno su u gardu i prinuđeni da vode bitke u svetu koji im izgleda neprijateljski. Ovo je neugodna pozicija koja iscrpljuje i sprečava ostvarivanje funkcionalnih odnosa. Osobe koje se stalno svađaju ponekad su bile one koje su previše trpele. Kroz psihoterapijski rad, klijenti uče da nađu pravu meru u reakcijama — da se zauzmu za sebe, ali ne troše energiju na nepotrebne konflikte, i da budu u miru sa sobom.
Koliko me oblikuje detinjstvo i odnosi sa roditeljima?
Attachment teorija opisuje kako naše odnose sa ljudima oblikuju odnosi sa roditeljima u ranom detinjstvu. Od toga koliko su naši roditelji bili responsivni, podržavajući, kritizujući, hladni ili dezangažovani, zavise naša sigurnost u odnosima sa prijateljima, izbor partnera i mnogi aspekti socijalnog života. Razvijaju se različiti modeli vezanosti: sigurni, izbegavajući, preokupirani i nerazrešeni. Iz straha da ne budu povređeni ili odbačeni, neke osobe izbegavaju bliskost, dok druge stalno traže potvrdu ljubavi. Traumatična iskustva iz detinjstva imaju ozbiljne posledice po odnose u odraslom dobu ukoliko se ne obrade, ali promene su uvek moguće.
Javite nam se za besplatne konsultacije