Tuga, bezvoljnost, depresija

Ako se vozite u punom autobusu, znajte da u njemu, prema statističkim podacima, barem nekoliko ljudi boluje od depresije. Danas se termin „depresija” prečesto koristi i za ono što jeste i za ono što nije. Ne radi se o kliničkoj depresiji svaki put kada smo potišteni, umorni, bezvoljni ili skloni da događajima oko sebe dajemo negativnu konotaciju. Sa druge strane, ako se i ne radi o depresiji, ova osećanja, naročito ako su učestala, ne treba zanemariti. Ona nam šalju poruku da nešto treba da preduzmemo.

Oni koji imaju ili su imali problema sa depresijom, znaju da je najgore što im možete reći „trgni se”, „razvedri se”, „budi pozitivan”. Nažalost, stvari ne idu tako lako. Psihoterapijski rad sa osobama koja imaju česta ovakva osećanja bazira se na podršci i empatiji, a zatim na korišćenju savremenih tehnika.

Ova osećanja su često vezana za način života, koji podrazumeva premalo vremena za stvari koje volimo, previše vremena provedenih pred ekranom, premalo sati u prirodi ili premalo pozitivnih socijalnih interakcija.

Usamljenost je jedna od najsnažnijih faktora koji dugoročno narušava osećaj povezanosti i lične vrednosti, što može pojačati osećaj praznine, produbiti tugu i stvoriti uslove u kojima se razvija depresivno raspoloženje.

Ljudi koji su okruženi problemima koje dugo ne uspevaju da prevaziđu gube nadu i ponekad ne vide rešenje čak i kada je tu ili jednostavno izgube veru u svoje sposobnosti. Na terapiji ćete naći sigurno mesto za predah od ovih problema. Dobićete prostor da sagledate situaciju iz drugačije perspektive i aktivnu podršku za važne životne promene.